KAO EHO ODZVANJA KROZ VREME, DA SVI SMO CULI TU PRICU O JEDNOM COVEKU STO ODGOVOR JE TRAZIO A PITANJE DAVNO IZGUBIO. SVE PRICE O ZIVOTU IMAJU SLICAN
sto kao eho odzvanja kroz vreme, da svi smo culi tu pricu o jednom coveku sto odgovor je trazio a pitanje davno izgubio. Sve price o zivotu imaju slican
Duboki druze pred tobom stojim a obracam se tvome mraku silne demone u sebi brojim ispruzi ruke svome malom bratu i ja sam isti k'o i ti gutam svasta
[instrumental]
sveta, naseg malog svemira. Kazi mi gde su sada nasi tragovi? Kuda vode staze kojima smo hodali? Jos samo ovaj put, za jedan zivot bice mi dovoljno
dok trazim tragove, jos uvek cujem one glasove sto nocu bude me, imenom zovu me, kazu da odlazis, a meni ostaje... Smo bol i strah da prekriju me k'o
a njene suze su mutile bode iz koji brodovi davno otplovise... Kako zivot izgubi smisao kad pojavi se pitanje "zasto?" i sve je pusto k'o prazna misao
Umoran od lutanja po dolini grahova mrzeo sam svaki korak svoj. Odjek bolnih jauka ledi krv u zilama, skelet i meso lako se razdvaja. Slusao sam price
Dosao je iz nekog sveta meni dalekog nosio je kofer, prepun muzikom, voleo je da prica o cudnim tajnama, licio je na junaka iz filmova... Gledao je sa
. I svaki je dan nova pretnja da nade ce nestati, al' istinu znam, nisam jedini koji ce ostati... Jer ti, ti si isti k'o ja tvoj zivot je muzika i znas
Obican dan, dosadna prica, zivot je nekad samo navika... Isprekidan niz slucajnih slika, poznata muzika... Molim boga za jos vramena, ali ogledalo me
[Instrumental]
da uvek bice tu, cesto ga ugledam u ogledalu... Znam da me uvek ceka na svom raskrscu, svetlost i tama dele istu sudbinu... Jedan zivot,k a bezbroj puteva
za raj, dusu ti otimaju, kazu da je svemu kraj. dok radja se sunce i pocinje dan shvatas da nisi sam... jos nije kraj (drzis zivot u svojim rukama)
[cover] ["Flashdance" soundtrack)] First, when there's nothing but a slow glowing dream that your fears seems to hide deep inside your mind all alone
Mislis da si veliki pod maskom lazne skromnosti slepom mrznjom gradis zamak svojoj sujeti u hodnicima zavisti smisljas lazne istine se licemernim osmehom